Tamna strana mjeseca

12 Avg, 2017

Utopia

Stranice dnevnika — Autor jemarx @ 09:43
Povuci dim, brate. Je l' te radi? Ne, brate. Nije me uradilo. A onda - bum. Koliko je vruće, ajme. Mislim da letim. Malo mi se vrti, moram da sednem na pod. Prašnjavo je sve, al ne osećam, iskreno. Brate, onaj oblak liči na zmaja. Možda ipak više na malu sirenu sa glavom krokodila. Au, opet mi je vruće, koji trip. Zeleno, zeleno, volim te zeleno. Oduvek sam jebeni protivnik svega što šteti ljudskom biću, ali u zadnje vreme ovo mi je postala svakodnevica. Nisam zavisnik, ne možeš biti zavisnik od biljaka, ali osećaj ume biti neopisiv. Izgubila sam se u mislima i smehu. Ne čujem ništa, samo smeh, smeh, smeh... Svoj smeh. Da li je moj uopšte? Možda se ovaj klinac pored mene cereka. Ili zajedno vrištimo od smeha. Au, vruće je... Neka sila me vuče na dole. Nije ovo sila gravitacije, nešto jače je. Kao neki umor. Pokušavam da ustanem, ali nema ništa od toga. Vuče me na zemlju. Na prašnjavi pod stare, neizgrađene kuće... Pantalone su mi prljave od rasutog betona, ali briga me. Bože, budim se. Kako mi srce jako kuca. Može li se umreti od ovoga? Trebala bih napraviti kolač kada stignem kući. Koji kolač, hm? Ostale su baklave od juče. Ustajem i gledam kroz otvor na građevini, na kojem bi trebao biti prozor. Vidi onog kera kako se graciozno kreće. Kao kamera, moje oči fokusiraju njega, a sve ostalo se zamućuje. Škljoc! Urezan u pamćenje. Naslanjam se na zid jer nemam snage u nogama... Ponovo se smejem gledajući klinca kako pleše i raznosi prašinu. Baš je vruće...

Komentari


Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me

Powered by blog.rs